Protesti u Venecueli 2017.

Protesti u Venecueli 2017.
Део Protesti u Venecueli od 2014. do danas
od gore ka dole, s leva na desno: Hulio Borges govori 1. aprila nakon venecuelanske ustavne krize 2017. godine. Milioni se okupljaju tokom Majke svih marševa na autoputu Franciska Fajarda.
Датум	31. mart 2017—12. avgust 2017. (134 days) decembar 2017 (sporadično)
Локација	Венецуела
Резултирало	Uspostavljena Ustavotvorna narodna skupština 2017. Razočaranje protestnog pokreta
Стране у цивилном сукобу
Opozicija Narodna skupština (većina) Okrugli sto Demokratsko jedinstvo (VP, PF, UNT, AD, COPEI itd.) Studentski pokret (Studentska opoziciona organizacija) Demonstranti opozicije Studenti opozicije Resistencia[1] (Protestne odbrambene grupe) Vlada Vrhovni sud pravde (TSJ) FANB Nacionalna garda Bolivarska milicija SEBIN Nacionalna policija Provladine paravojne formacije Veliki patriotski pol (PSUV, PCV, MEP, MRT itd.)
Водеће фигуре
Leopoldo Lopez Fredi Gevara Henri Ramos Aljup Marija Korina Mačado Enrike Kaplires Hulio Borhes Lilian Tintori Rafaela Rekesens Luisa Ortega Daaz Nikolas Maduro Tareck El Aisami Diosdado Kabeljo Luisa Ortega Diaz (prebegao)
Број
Majka svih marševa 6 miliona (nacionalno)[2][3] 2.5 miliona[3][4][5] (Karakas) Stotine hiljada (dnevno)[6] Hiljade[7]
Жртве
Смрт(и)	165[9][10][11][12]
Повреде	15,000+[8]
Хапшења	4,848[13]

Venecuelanski protesti 2017. godine bili su serija protesta koji su se dešavali širom Venecuele. Protesti su započeli u januaru 2017. godine nakon hapšenja višestrukih opozicionih lidera i otkazivanja dijaloga između opozicije i vlade Nikolas Madura.

Sa venecuelanskom ustavnom krizom iz 2017. godine, napetost je rasla i dodatno eskalirala krajem marta kada je provladin Vrhovni sud pravde (TSJ) raspustio opozicionu Nacionalnu skupštinu. Intenzitet protesta se uveliko povećao u celoj Venecueli nakon ove odluke.^[14][15][16] Početkom aprila, protesti su prerasli „u najborbenije od nemira iz 2014. godine“ koji je proizašao iz krize u državi ^[17] sa stotinama hiljada Venecuelanaca koji su svakodnevno protestvovali tokom aprila i maja.^[18] Nakon neuspelih pokušaja da spreče julske izbore za Ustavotvornu skupštinu, opozicija i ostali demonstranti izgubili su zamah i protesti su bili sve manji i slabiji.

1. ^ Weddle, Cody; Wyss, Jim (11. 7. 2017). „Slingshots vs. shotguns: Venezuela’s ‘youth resistance’ takes on the government”. The Miami Herald (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ LUGO-GALICIA, HERNÁN; NUÑEZA, AYATOLA (20. 4. 2017). „El país grito: "Maduro, no te queremos"”. El Nacional (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 26. 3. 2019. г. Приступљено 20. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. ^ ^{а б} Rojas, Nestor (20. 4. 2017). „Students killed as Venezuela protests turn violent”. Deutsche Presse-Agentur. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ „El corresponsal de SEMANA en Caracas relata cómo la madre de todas las marchas que convocó la oposición venezolana, terminó como se esperaba con represión con violencia. Análisis del duro panorama en el vecino país.”. Semana. 20. 4. 2017. Архивирано из оригинала 4. 7. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. ^ „Noticias de América - Día de violencia en las marchas a favor y en contra de Maduro”. Radio France Internationale (на језику: шпански). 20. 4. 2017. Приступљено 21. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. ^ López, Virginia (9. 5. 2017). „Does toppling of Chávez statue mean Venezuela has reached a breaking point?”. The Guardian. Приступљено 20. 5. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. ^ Casey, Nicholas; Patricia Torres (19. 4. 2017). „At Least 3 Die in Venezuela Protests Against Nicolás Maduro”. The New York Times. Приступљено 20. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. ^ „15.000 heridos durante 74 días de protestas en contra de Nicolás Maduro”. El Nacional (на језику: шпански). 13. 6. 2017. Приступљено 21. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. ^ „Venezuela: 6.729 protestas y 163 fallecidos desde el 1 de abril de 2017 | Observatorio Venezolano de Conflictividad Social”. Observatorio Venezolano de Conflictividad Social (на језику: шпански). 2. 8. 2017. Приступљено 23. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. ^ „FOTOS, INFOGRAFÍA Y MAPA | 67 muertos en protestas en Venezuela hasta el #23May”. Runrunes. 23. 5. 2017. Приступљено 24. 5. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. ^ „Venezuela soldier held over queue killing”. BBC News. 1. 1. 2018. Приступљено 2. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. ^ „Muere joven que había sido herido en las protestas de 2017 en Ejido - RunRun.es”. Runrunes. 13. 2. 2018. Приступљено 13. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. ^ „Foro Penal: Van 4848 arrestos durante la represión de las protestas”. La Patilla (на језику: шпански). 28. 7. 2017. Приступљено 29. 7. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. ^ „Venezuela accused of ‘self-coup’ after Supreme Court shuts down National Assembly”. Buenos Aires Herald. 31. 3. 2017. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. ^ „Venezuela's Descent Into Dictatorship”. The New York Times. 31. 3. 2017. Приступљено 1. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
16. ^ „Venezuela clashes 'self-inflicted coup': OAS”. Sky News Australia. 1. 4. 2017. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
17. ^ Goodman, Joshua (9. 4. 2017). „Venezuela's Maduro blasts foe for chemical attack comments”. ABC News (на језику: енглески). Associated Press. Приступљено 10. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
18. ^ Dreier, Hannah (4. 5. 2017). „AP Explains: Venezuela's 'anti-capitalist' constitution”. Yahoo News. Associated Press. Архивирано из оригинала 06. 09. 2018. г. Приступљено 4. 5. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)